Мито бекријо

Поноћ већ је прошла, време да се спије,

Срце још је будно, давну жељу крије.

Ееј, крај пенџера стојим,

Чекам да ти врата отворим.

Зашто, душо, не дођеш,

Да ме кући поведеш,

Да ти своје срце предам,

Да ти стару мајку гледам,

Мито, мито бекријо?

Обећ'о си, Мито, да ћеш, једне ноћи,

Кад се варош смири, ти по мене доћи.

Ееј, младост пуста прође,

Мито, ти по мене не дође.

Зашто, душо, не дођеш,

Да ме кући поведеш,

Да ти своје срце предам,

Да ти стару мајку гледам,

Мито, мито бекријо?

Са другари своји по меане одиш,

С вино и са песма ноћи ти проводиш.

Ееј, цвеће моје бело,

Већ је чекајући увело.

Зашто, душо, не дођеш,

Да ме кући поведеш,

Да ти своје срце предам,

Да ти стару мајку гледам,

Мито, мито бекријо?